Psihoterapija i savetovanje
* Intervju dat za Večernje novosti
Za nekoga je dobar posao, stan ili automobil izvor sreće, a za drugoga nije, jer ima drugačije želje. Ono u šta verujemo najčešće nam se i dešava, pa ako smo svesno ili nesvesno ubeđeni u to da nam je život težak, tužan i strašan, stvorićemo takvu realnost. Pročitajte više “Kakve su ti misli takav ti je život: Sreća je u nama”
Osobe koje imaju dara da nasmeju druge uvek su najpoželnije društvo. Ljudi sa razvijenim smislom za humor odaju utisak sreće i zadovoljstva sobom, samopouzdanja i optimizma. Dobar smisao za humor zahteva dobre verbalne sposobnosti, domišljatost i sposobnost da se stvari povežu i predstave na malo drugačiji, neočekivan način. Takođe ukazuje na razvijenu socijalnu inteligenciju i sposobnost da se uoči ono što bi drugima moglo da prija i da ih zabavi. Razne stvari su smešne različitim ljudima i ne postoji univerzalni recept koji bi se mogao na sve primeniti. Može nas začuditi bizarnost šale koja ipak nailazi na odobravanje u određenim krugovima, kao što nam se može desiti da budemo jedina osoba u prepunoj prostoriji koja se nečemu smeje. Pročitajte više “Humor – Vedrija strana svake životne prilike”
Ono na šta najčešće mislimo kada sebe određujemo kao osobu su naši stavovi, težnje, stvari koje volimo, kao i stvari koje ne volimo. Činjenica da poznajemo sebe na ovaj način daje nam osećaj samosvesti i, što je jos važnije, daje nam osećaj izvesnosti. Što više ovakvog iskustva i znanja imamo, to bolje poznajemo svet i sebe i možemo predvideti sopstvene reakcije na njega. Veliki problem nastaje kada se naiđe na nešto u odnosu na šta ne možemo da se odredimo jer postoje i pozitivna i negativna osećanja. Tada smo ambivalentni. Pročitajte više “Ambivalencija”
Emocionalne kompetencije nam omogućavaju da budemo zadovoljniji sobom kao i da budemo zadovoljniji svetom oko sebe…
U razvijenim emocionalnim kompetencijama sve se češće sagledava ključ ka boljem zdravlju, većem doživljaju sreće i bliskosti, postavljanju jasnije vizije ličnih ciljeva , dosezanju većeg uspeha u poslu i životu uopšte, ostvarivanju viših ciljeva, osećanja ličnog zadovoljstva, postizanju liderstva u međuljudskim odnosima, unapređenju naše samosvesti, učenja, veće jasnoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. U psihoterapijskom smislu, svaki problem je zapravo emocionalni problem. Ono u šta ne investiramo emocije ne opaža se ni kao važno, pa nam ne može doneti bitne probleme, a ni dovesti do velikog zadovoljstva. Jedan od koncepata koji se koriste u objašnjavanju važnosti emocionalnog razvoja jeste i koncept emocionalne inteligencije. Pročitajte više “Emocionalne kompetencije i rad na sebi”
U izobilju pomagačkih profesija danas čini se teško do kraja razumeti čemu sve one tačno služe i po čemu se tačno razlikuju.
Pored mnogobrojnih teorija, tu su i mnogi specifični programi u okviru svake od njih koji su skrojeni za različite namene i teže da ispune različite ciljeve svojih korisnika. Pročitajte više “Psihoterapija ili trening životnih veština”
O višku kilograma i načinima rešavanja ovog problema se naširoko priča, a često se odlično i bezobzirno na njemu zarađuje.
Iako je gojaznost odavno prepoznata kao medicinski problem, daleko veći od popularnijeg estetskog, malo se pažnje obraća na motivacione faktore koji dovode do ovog stanja. Da uzumanje hrane često nema veze sa osećajem gladi je jasno. Prekomerno jedenje se vezuje za hedonizam i uživanje. Pročitajte više “Kompulzivno prejedanje”
Možda čak i nema teme u oblasti emocija koja pokreće toliko kontroverzi, različitih shvatanja, vrednosnih kvalifikacija, rasprava o svrsi i opravdanosti, kao što je slučaj sa ljubomorom.
Čak i među stručnjacima koji se bave ovom temom postoji dosta različitih objašnjenja i definicija ljubomore, podela na različite vrste ljubomore i ne preterano preciznih distinkcija ljubomore i srodnih pojmova kao što su zavist i posesivnost. Pročitajte više “Ljubomora u partnerskim odnosima”
Svi smo skloni da ponekad reagujemo paranoidno, pogotovo onda kada nam je bezbednost ugrožena ili se nađemo u nejasnoj situaciji. Sumnjičavost i nepoverenje su evolutivno korisni alati kojima se štitimo od pretnji koje bi mogle da nas ugroze jer nas čine opreznima. Pročitajte više “Progonitelj i progonjeni”
Interesovanje za sadržaj snova je drevno. Pored vekovnog pripisivanja magijskih i proročkih moći snovima,odavno je prisutno i uticajno i naučno interesovanje za snove, a naročito sa razvojem psihoanalize i učenja o nesvesnom kao i neuronauka. Bez obzira što se čini da iskustvo sanjanja univerzalno, uvek se nađe neko ko će kategorično tvrditi da nikada ne sanja. Ovakve tvrdnje još uvek pomalo zbunjuju istraživače. Pročitajte više “Sećanja na snove”
Pojam prijateljstva kod ljudi najčešće izaziva prijatne asocijacije na druženje, razonodu, zadovoljstvo u međusobnoj razmeni. Svi priželjkujemo da ostvarimo bliskost i osetimo brižnost i podršku onih do kojih je i nama stalo. Stvari su lake kada su lepe. Kada osoba zapadne u problem, pritisak koji tada oseća se na razne načine prenosi i na ljude oko nje. Dobro je znati da imamo kome da se obratimo onda kada životni izazovi prevazilaze naše mogućnosti da sa njima lagano izađemo na kraj. Kaže se da mnoga prijateljstva padaju na ovom testu, jer nisu svi spremni da se odreknu dela svoje udobnosti i prihvate deo bremena koji nosi manje ugodna strana bliskih odnosa. Pročitajte više “Samodestruktivno ponašanje i prijateljske intervencije”