Samodestruktivno ponašanje i prijateljske intervencije

Pojam prijateljstva kod ljudi najčešće izaziva prijatne asocijacije na druženje, razonodu, zadovoljstvo u međusobnoj razmeni. Svi priželjkujemo da ostvarimo bliskost i osetimo brižnost i podršku onih do kojih je i nama stalo. Stvari su lake kada su lepe. Kada osoba zapadne u problem, pritisak koji tada oseća se na razne načine prenosi i na ljude oko nje. Dobro je znati da imamo kome da se obratimo onda kada životni izazovi prevazilaze naše mogućnosti da sa njima lagano izađemo na kraj. Kaže se da mnoga prijateljstva padaju na ovom testu, jer nisu svi spremni da se odreknu dela svoje udobnosti i prihvate deo bremena koji nosi manje ugodna strana bliskih odnosa.

Jedna od najtežih situacija koja stavlja na probu i veoma čvrsta prijateljstva je pojava autodestruktivnog ponašanja nekog od prijatelja. Zapravo, takvo ponašanje se ne pojavljuje iznenada, već najčešće postoji dugotrajni obrazac autodestruktivnih sklonosti koje u nekom periodu života ne moraju biti intenzivne, pa se preko njih lako prelazi. Intenziviranje i proširivanje autodestruktivnog repertoara se događa najčešće u toku kriznih razvojnih perioda ili nakon nekih značajnih osujećenja u životu osobe. Postoji više razloga zbog kojih se javlja raskol u odnosu sa autodestruktivnom osobom. Zajedničko za sva prijateljstva koja se okončaju zbog nečijeg autodestruktivnog ponašanja je značajan, a često potpuni gubitak zadovoljstva u odnosu, koje inače karakteriše dobra prijateljsva.

Intenziviranje i proširivanje autodestruktivnog repertoara se događa najčešće u toku kriznih razvojnih perioda ili nakon nekih značajnih osujećenja u životu osobe. Oni ne predstavljaju prostu potrebu da se sebi naudi, već su veoma agresivan i disfunkcionalan način da se utiša unutrašnja patnja koju osoba ne može da podnese.

Zašto su neki ljudi autodestruktivni?

Koreni samodestruktivnog ponašanja su često veoma duboki. Oni ne predstavljaju prostu potrebu da se sebi naudi, već su veoma agresivan i disfunkcionalan način da se utiša unutrašnja patnja koju osoba ne može da podnese. Ekscesivnom upotrebom alkohola i droge, prejedanjem, promiskuitetom, osoba, uglavnom, pokušava da zatrpa nešto sa čime nije u stanju da se suoči. Samodestruktivno ponašanje je, često, samo znak opšte disfunkcionalnosti (najčešće porodičnog) sistema kome osoba pripada. S tim u vezi, autodestruktivno ponašanje može da bude i način koji osoba koristi da bi kaznila druge i primorala ih da se na bilo kakav način bave njome. Pokušaji da se savetima i uputstvima pomogne, u ovom slučaju, nailaze na zid, čak (i naročito onda) kada su dobronamerni i, u osnovi, ispravni. Pogrešno se misli da agresivne intervencije uvek daju najbolje rezultate u ovakvim situacijama. Tačno je da je sveobuhvatan pristup, koji uključuje kako osobe iz najbliže okoline, tako i profesionalce, neophodan. Ali ono što se dobro mora procenti je trenutak i motivacija sa kojom osoba pristaje da primi pomoć. Ljudi se teško odriču svojih autodestruktivnih šema, a neretko to i ne žele.

Svi smo mi ponekad samoosujećujući. Često se može čuti rečenica ‘Znam da nije dobro, ali to je jače od mene’. Ali, neki oblici samodestruktivnog ponašanja su takvi da se ne mogu, posle nekog vremena čuđenja i negodovanja, zanemariti kao što je to nečije grickanje noktiju. Neka samodestruktivna ponašanja dovode do sve većeg propadanja kompletne ličnosti, njene dobrobiti i funkcionalnosti.

Slušanje i razumevanje umesto osude

Šta neko ko se ponaša autodestruktivno ima da kaže o svom ponašanju? Ljudi ne rade ekstremno destruktivne stvari bez nekog posebnog razloga. Kako su došli dotle? Šta bi želeli? Ako se usmerimo na samu osobu i ono što ona ima da kaže, umesto na opazivu situaciju u kojoj se nalazi i evidentno gomilanje raznih štetnih posledica, doći ćemo verovatno do korisnih informacija koje će nam pojasniti suštinu njenog samoodbacujućeg stava. Nastojeći da razumemo unutrašnji život osobe do koje nam je stalo, pokazujući iskrenu zainteresovanost i brigu za njenu dobrobit, šaljemo joj poruku da je vredna pažnje. Samodestruktivne osobe su navikle na osudu okoline čije odbacivanje im potvrđuje hipotezu sopstvene ništavnosti. Samo će oni koji uspeju da poveruju da još nešto vrede i imaju šanse, uopšte pokušati da se promene.

Nastojeći da razumemo unutrašnji život osobe, pokazujući iskrenu zainteresovanost i brigu za njenu dobrobit šaljemo joj porku da je vredna pažnje. Samo će oni koji uspeju da u to poveruju imati šanse, uopšte pokušaju da se promene

Podrška umesto spašavanja

Kada prijatelji žele da pomognu, može se desiti da u tome odu predaleko, tako da se podrška pretvori u misiju spašavanja. Preterano investiranje u rešavanje tuđih problema, zapravo, najčešće stvara još više problema. Ne možemo uraditi sav posao za nekoga, a da ga, pri tom,e ne lišimo osnovne stvari koju mora da stekne, a to je odgovornost za sebe. Podsticanje nečijih kompetencija za nošenje sa prolemima, ohrabrivanje i davanje fidbeka za ono što je urađeno, čine zdravu asistenciju. Nekada se, naprosto, zaboravimo u svom entuzijazmu pa, iz želje da pomognemo, izgubimo iz vida pristojne granice. Svako se oseća dobro onda kada je u stanju da pomogne drugome ali, ukoliko spašavanje drugih postane nečija jedina prekupacija, drugi prestaju da budu zaista bitni, već se fokus pomera na održavanje slike o sopstvenoj veličini i nezamenljivosti.

Podsticanje nečijih kompetencija za nošenje sa prolemima, ohrabrivanje i davanje fidbeka za ono što je urađeno, čine zdravu asistenciju. Ne možemo uraditi sav posao za nekoga, a da ga, pri tome, ne lišimo odgovornosti za sebe.
Solidarnost

Istrajnost je najteže održati, čak i onda kada osoba uspešno počne da se obračunava sa svojim samodestrukrivnim navikama. Loše navke su, kao i sve navike, uigrani obrasci, duboko ukorenjeni i kao takvima im se lako vraćamo onda kada udarimo u neku prepreku. Inicijalna spremnost osobe da se promeni nije dovoljna da bi se to zaista i dogodilo. Volju je potrebno održavati, a na tom putu je bitno izbeći što je moguće više iskušenja, naročito u ranim fazama. Prijateljska solidarnost ovde može da odigra dobru ulogu u prevazilaženju kriza koje će se neminovno pojaviti. Ako pušimo u društvu osobe koja pokušava da ostavi pušenje, ako sedimo u kafani sa prijateljem koji ima problema sa alkoholom ili u lokalu sa brzom hranom sa osobom koja se bori sa poremećajem ishrane, dovodimo je u iskušenje koje ona možda ne može da podnese. Čak i da ne podlegne u datom trenutku, ovo iskustvo će joj sigurno podgrejati ne tako davno napuštene navike. Ako išta, prijatelju koji se nalazi na ovoj klackalici možemo pružiti osećaj da nije sam i bar simbolično, dok smo u njegovom društvu, olakšati mu ostajanje na pravom putu kroz solidarno praćenje njegovih novih odluka. Neuspeh nekada dovodi do još snažnijeg vezivanja za samodestruktivne obrasce jer osoba stvara uverenje da su pokušaji beskorisni i da ona za to nije sposobna.

Koliko god vam bilo stalo do nekoga, ne možete mu biti osoba za sve. Uloga prijatelja sadrži pretpostavku o međusobnom podržavanju i podsticanju dobrobiti, ali ona ima svoje granice. Sa osobama koje imaju izražene samodestruktivne sklonosti, preuzimanje uloge terapeuta, vodiča kroz život ili zaštitnika, retko se završi zadovoljavajuće po obe strane. Pre svega, takav odnos je nesimetričan, jer sa jedne strane postoji osoba koja daje, a sa druge osoba koja prima pomoć, što nije karakteristika prijateljskog odnosa. U jednom trenutku osoba koja pruža pomoć se oseti zakinutom jer druga osoba nema mogućnost i kapacitete da joj na isti način uzvrati. Onaj koji prima se može osetiti inferiorno, što svakako ne doprinosi razvoju prijateljstva. Osobe sa samodestrukrivnim ponašanjem se snažno opiru promeni jer je ona, iako korisna, za njih veoma bolna. U tom opiranju uvek dolazi do optužbi, manipulacija, sabotaže, sa čim se nekad veoma teško nose čak i profesionalci. Najbolje što možemo da učunimo za osobu sa samodestruktvnim ponašanjem je da se dobro informišemo o mogućnostima koje joj stoje na raspolaganju, o profesionalnoj pomoći koju može da potraži i toku terapijskog procesa. Osobe sa problemima kao što su alkoholizam, narkomanija, samopovređivanje, nekada će biti prepoznate od strane radnog kolektiva, škole ili zdravstvene institucije, ali vrlo često niko neće uspeti da ih ubedi da potraže profesionalnu pomoć. Osobe koje su sa njima bliske imaju bolji uvid u njihovo funkcionisanje i bolje znaju na koji način da im priđu.

Osobe sa samodestrukrivnim ponašanjem se snažno opiru promeni jer je ona, iako korisna, za njih veoma bolna. U tom opiranju uvek dolazi do optužbi, manipulacija, sabotaže, sa čim se nekad veoma teško nose čak i profesionalci.
Izbegavanje manipulacije i granice

Ne znači ne. Lako podlegnemo manipulaciji bliskih ljudi koja se zasniva na sažaljenju ili krivici. Češće nego inače se moramo podsećati zašto je loše omogućavati autodestruktivnim prijateljima da nastavljaju da rade ono što rade. Nekome ko iznova pozajmljuje novac samo da bi ga ponovo prokockao i još više se zadužio nema opravdanog razloga opet to omogućiti. Još jednom, ne možemo pomoći onome ko to ne želi. Ali, možemo prestati da budemo ti koji mu omogućavaju da se ponaša neodgovorno. Kada jednom prestanemo da povlađujemo nečijim lošim navikama, to svakako izazva negodovanje i, neretko, ugrožava dalji opstanak odnosa. Kada se neko grčevito drži svog autodestruktivnog ponašanja postoji trenutak kad moramo da pustimo. Prijateljstva često bivaju okončana i zato što ljudi ne mogu da podnesu da nemoćno gledaju osobu koja pred njima tone, a da oni tu ništa ne mogu da urade. To nas ne čini lošim osobama. Moramo prihvatiti svoju nemoć onda kada nije ostalo više ništa da se uradi. Svako od nas je dužan da, na prvom mestu, sebe zaštiti od loših stvari. Bliski odnosi nisu samo lepi i lagodni, ali onda kada u jednom odnosu ne ostaje više ništa dobro da se desi, nema razloga dalje ga nastavljati. Retkima ovo napuštanje nekad bude poslednji poziv koji ih probudi i natera da nešto promene.