Humor – Vedrija strana svake životne prilike

Osobe koje imaju dara da nasmeju druge uvek su najpoželnije društvo. Ljudi sa razvijenim smislom za humor odaju utisak sreće i zadovoljstva sobom, samopouzdanja i optimizma. Dobar smisao za humor zahteva dobre verbalne sposobnosti, domišljatost i sposobnost da se stvari povežu i predstave na malo drugačiji, neočekivan način. Takođe ukazuje na razvijenu socijalnu inteligenciju i sposobnost da se uoči ono što bi drugima moglo da prija i da ih zabavi. Razne stvari su smešne različitim ljudima i ne postoji univerzalni recept koji bi se mogao na sve primeniti. Može nas začuditi bizarnost šale koja ipak nailazi na odobravanje u određenim krugovima, kao što nam se može desiti da budemo jedina osoba u prepunoj prostoriji koja se nečemu smeje.

Ipak biti zabavan, nije uvek odraz dobrih socijalnih veština i zadovoljstva,već nekad moze biti znak prikrivanja patnje. Humor može da govori o osobi, ali isto tako i da je sakriva. Katkad može biti mač sa dve oštrice. On nam može pospešiti odnose sa drugima i pomoći u prevladavanju životnih teškoća, ali isto tako može biti razarajuć kada se koristi kao beg od stvarnosti ili je usmeren na nekoga sa ciljem da ga omalovaži.

Iako je primarno socijalna veština, način na koji koristimo humor, mnogo govori o tome kako doživljavamo sebe. Tako ljudi koji pretežno zbijaju šale na sopstveni račun da bi tako zabavili druge, često zadržavaju visok nivo hostilnosti prema sebi čak i kada su sami. Slično tome, oni koji uspevaju da vide zabavnu stranu tuđih nedostataka i kao takve ih prihvate, podjednako su spremni da prihvate i oproste sostvene greške.

Humor je jedan od načina komunikacije i svi ga koristimo različito, kao i jezik. Postoji nekoliko osnovnih stilova u korišćenju humora koji podrazumevaju različite vrste poruka koje se time šalju drugima.

Iako je bazično agresivan i neprijateljski, ovaj humor je na globalnom društvenom planu veoma čest i nailazi na masovno odobravanje. Najčešće usmeren na ličnosti od javnog značaja, služi kao kritika onoga što te ličnosti rade. Političari su često na udaru ovakvih šala i to se najčešće shvata kao nešto benigno i zabavno. Ipak, u odnosima sa bliskim ljudima, podrugljivost se shvata mnogo ličnije. Iako ne mora zaista da dolazi iz neprijateljskih pobuda, humor koji je zasićen ironijom, sarkazmom i koji se zasniva na ismevanju i podrugivanju, doživljava se kao surov i agresivan. Tako, na primer, poverljiv razgovor između prijatelja u kome se iznose neprijatne pojedinosti o nekom drugom prijatelju, najčešće je zapravo socijalno prihvatljiv način da se plasiraju sopstvene agresivne tendencije, tako da drugi izgledaju loše u poređenju sa nama samima. Kada su javne prozivke u pitanju, zajedljivi sagovornici će se često braniti argumentom da su se samo šalili i tako pokušavati da izbegnu odgovornost za to što će se neko osetiti uvređenim. Često sama činjenica da je neophodno da naglašavaju da je u pitanju samo šala, ukazuje na neumesnost njihovih opaski. Kada se ljudi dovoljno dugo i dovoljno dobro poznaju, češće su u mogućnosti da koriste ironični humor bez bojazni da će neko posumnjati u njihove dobre namere. Ipak, takve šale najčešće nisu dobar put da se stvore novi, kvalitetni kontakti i da se sa nekim zbližimo.

Ljude koji koriste ovaj tip humora je uvek zabavno imati u blizini. Oni su vedri i domišljati, imaju pripovedačkog dara i osečaj za pravu meru. Oni umeju da smanje napetost u neprijatnim situacijama i da se smeju sopstvenim greškama. Ljudi ih doživljavaju kao srdačne i tople, prihvatajuće i dobronamerne Oni su vedri i optimistični. Drugima šalju poruku da su im slični, da nalaze iste stvari smešnma i da se razumeju. Osećaj zajedničkog pripadanja je ono što ovakvi ljudi umeju na najbolji način da postignu. I pored toga, ovakav humor može imati svoju mračnu stranu,kada se osećaj pripadnosti gradi na podsmevanju nekome ko ostaje izvan tog povlašćenog kruga.

Sposobnost da se našale na svoj račun, sastavni je deo šarma ljudi koji su drugima zabavni. Konstantno pravljenje klovna od samog sebe ipak je nešto drugo. Prečesto dopuštanje javnog poniženja neminovno urušava samopoštovanje, kao i poštovanje drugih prema nama, podstiče depresivne reakcije i socijalnu anksioznost. Ljudi koji na ovaj način pokušavaju da se dodvore drugima i da ih zabave, često pate od esencijalnog nedostatka samoprihvatanja i nezadovoljstva sobom. U krajnjoj instanci, oni ipak ostaju sami, jer čine da se ljudi osećaju neugodno, izazivajući prezir i sažaljenje.

Kada za nekoga kažemo da ne uzima sebe previše ozbiljno, onda govorimo o osobi koja koristi ovu vrstu humora. Ovakvi ljudi umeju da predstave svet na vedriji način i prilaze životu sa nepomućenim optimizmom. Oni humor koriste kao oružje u borbi sa izazovima, a ne da bi zataškali poraze. Umesto da panično reguju na negativne ishode, radije će napraviti korak unazad i nasmejati se apsurdnosti situacije u kojoj su se našli, kada već ne mogu da je promene. Studije koje povezuju smisao za humor sa dobrim psihofizičkim zdravljem, imaju u vidu upravo ovakvo korišćenje humora. Ljudi koji koriste ovakvu, za mnoge naizgled naopaku logiku, nisu u prilici da dugo ostanu anksiozni ili neprijateljski nastrojeni. Njihov optimizam je samoobnavljajuć jer ne zahteva druge da bi ga podsticali, već proizilazi iz bazičnog pozitivnog uverenja o svetu i drugima.

Poznato je da smeh opušta. Razgovori koji su začinjeni humorom, razmišljanja koja teku neočekivanim pravcem, smeše scene bilo sa filma ili iz realnog života i uopšte sve one situacije koje mogu da izazovu iskren i dubok smeh koji slobodno i nesmetano dolazi iz stomaka, čine višestruku dobrobit celokupnom organizmu čoveka. Dobar smisao za humor, kod osoba koje se nalaze u stresnim situacijama, ublažava loše fiziološke efekte negativnih emocija. Time što redukuje stres, humor pospešuje imuni sistem, rad srca i regulaciju krvnog pritiska, opuštanje mišičnih blokova i opšte raspoloženje.

Time što smanjuje stres i napetost, humor stimuliše rad obe hemisfere mozga i pospešuje prenos impulsa,pa time služi kao svojevrsna mentalna gimnastika, koja vraća moždane funkcije na optimalan nivo funkcionisanja, čime se pospešuje koncentracija, pamćenje i verbalne sposobnosti.

Dobar smisao za humor može biti moćno lekovito sredstvo u stanjima emocionalnih previranja. On može sniziti nivo stresa, osloboditi nas besa i ljutnje i ponovo povezati ljude nakon teških zajedničkih trenutaka. Šaljiv odnos prema stvarnosti može popraviti raspoloženje u frustrirajućim situacijama. Sposobnost da se nasmejemo sebi i sitauaciji u kojoj se nalazimo može nam otkriti da ono što nam se događa nisu tako fatalne katastrofe kakvim nam se nekada čine. Gledanje na stvari iz malo drugačije perspektive može učiniti da nam one izgledaju manje strašne i omogućiti nam objektivnije sagledavanje suštine.

Humor nam pomaže da se ostvarimo dobar kontakt sa drugima, kao i da izbegnemo usamljenost u teškim situacijama, povezujući se sa ljudima koji bivaju spontano privučeni tim veselim pozitivnim stavom. Takođe, dobar osećaj koji imamo dok se iskreno smejemo zadržava se u doživljaju kao pozitivno iskustvo, dugo nakon što se sve završi. On smanjuje socijalnu anksioznost, zabrinutost za to kako izgledamo, zvučimo, da li nešto radimo dobro ili ne. Kada imamo ovo iskustvo u sebi, tada pričamo više, češće pravimo kontakt očima i dodirom čime pospešujemo ostvarivanje bliskosti sa ljudima oko sebe.

Praktičari koji se bave mentalnim zdravljem ukazuju na to da humor može pomoći pacijentima da se suoče sa realnošću umesto sa iskrivljenom slikom kojom pokušavaju da se odbrane, a koja samo pospešuje njihovu patnju. Za razliku od neefikasnih odbrana kojima cenzurišemo šta vidimo, korišćenjem humora se možemo usmeriti na to kako ćemo nešto da vidimo. ‘Kako’ je ono što daje značenje nekoj situaciji, ono čime je tumačimo. Naš doživljaj je ono što uslovljava našu reakciju kao i nivo stresa kojim reagujemo na situaciju, a ne sama objektivna situacija. Humor nam pomaže da izbegnemo preplavljujuće emocije koje nas parališu i odvraćaju od akcije.

Dobar smisao za humor ne podrazumeva samo veštinu zabavnog pričanja priča, već isto toliko i sposobnost iskrenog i nesputanog smeha. Iskazivanje zadovoljstva kroz smeh povezano je sa razvojem jednog od prvih delova nervnog sistema koji se kod bebe javlja posle rođenja. Beba počinje da se smeje već tokom prvih nedelja života i nesputano razvija tu svoju sposobnost tokom narednih meseci. Socijalizacija je ono što dovodi do sputavanja ovog prirodnog poriva, pa čovek tokom života sve više gubi neposredni kontakt i spontanost koju prirodan smeh sa sobom nosi. Popularna terapija smehom, koja posmatračima sa strane može izgledati kao ničim motivisano, isforsirano kreveljenje, zapravo ima za cilj da čoveka ponovo dovede u kontakt sa tom davno izgubljenom sposobnošću.

Početak svakog humora je dozvoliti sebi da ponovo postanemo dete. Samo provođenje vremena sa decom je način da razbudimo sopstveni kapacitet za zabavu. Ono što bi odrastao čovek ponovo trebalo da nauči jeste da sebe ne uzima suviše ozbiljno. Smeštanje sebe i svog života u odgovarajući kontekst je prvi veliki korak ka tome. Nositi teret celog sveta na svojim plećima može da zvuči kao žrtva vredna divljenja, ali ono što znaju čak i najmoćniji ljudi sveta jeste da nikada neće imati sve pod kontrolom! Štaviše, tako nešto još nikome nije pošlo za rukom ni na mikroplanu koji se tiče porodičnih odnosa, poslova ili čak sopstvenog funkcionisanja. Ne shvatati stvari suviše ozbiljno, znači odustati od potpune kontrole i postati fleksibilniji u shvatanju sebe i sveta.

Neke situacije u kojima se možemo naći su nesumnjivo tužne, opasne ili obeshrabrujuće,a druge su pak preplavljujuće radosne. Ali najveći deo onog što nam se događa, može se smestiti u sivu zonu u kojoj ne postoje objektivni razlozi da budemo očajni ili histerično srećni. Zato je največi deo svega, stvar izbora perspektive iz koje ćemo događaje posmatrati.

Smešno ogledalo

Dozvolite sebi da se smejete sopstvenim uverenjima i ponašanju, ali nikada nemojte potcenjivati sebe kao ličnost. Bitno je napraviti jasnu razliku između te dve stvari. U prvom slučaju zračićete optimizmom, a u drugom nedostatkom samopoštovanja. Prepoznajte u svakoj situaciji uvek prisutnu dozu neozbiljnosti, čak i kada su u pitanju najozbiljnije teme kao što su partnerski odnosi, roditeljstvo ili prolaznost. Negovanje humora ne samo da čini život prijatnijim već nas čini privlačnijim drugim ljudima. Mnogobrojne studije pokazuju da je smisao za humor ono što stoji u samom vrhu listi poželjnih osobina kod traženja odgovarajućeg partnera.

Razmišljanje o situacijama koje u nama izazivaju nesigurnost i nemir, možemo zameniti zamišljanjem komičnih sitacija i time smaniti narastajuću anksioznost. Dok čekate sastanak sa šefom čijeg se ishoda pribojavate, pokušajte da zamislite na koju vam životinju taj strašni autoritet liči. Ili ga zamislite kako se bori sa hrpom umršenih špageta. Prebacujući fokus na sebe, zamislite šta je najveća glupost koja bi mogla da vam se omakne na tako važnom sastanku.

Svesno,namerno preterivanje i preterana dramatizacija neprijatnog događaja su zgodna tehnika za podvlačenje neadekvatnost preterano burnih reakcija. Kada burno reagujemo na neki događaj, emotivno se zapravo ponašamo kao da je to nešto nemerljivo strašno. Naš organizam reaguje tako da zapravo falsifikuje stvarnost preterano generalizujući ono što se desilo. Kada čovek izgubi posao, on može da reaguje kao da je to jedini i poslednji posao koji će ikada imati iako svesno ne misli tako. Svesno dramatizujuči upravo ovo implicitno uverenje, na slikovit i duhovit način, lakše će stupiti u kontakt sa svojim emocijama i spoznati apsurdnost takve svoje reakcije.